Internet kapaciteti ekoloških NVO Srbije i Crne Gore

U prvoj fazi projekta "Elektronsko umrežavanje u zemljema Jugoistočne Evrope" intervjuisano je 45 reprezentativno odabranih NVO (na osnovu dosadašnje aktivnosti, prema geografskoj lokaciji sedišta). Anketa je bila jedinstvena za sve zemlje u kojima se projekat implementira. U daljem tekstu daju se osnovni rezutati obrade ankete.

Politički i ekonomski embargo nad našom zemljom u proteklih deset godina doveo je do međunarodne izolacije društva u celini. Nevladine organizacije su zbog izolacije takođe pretrpele dosta štete jer su bile suočene sa mnogim ograničenjima u međunarodnim programima razmene i umrežavanja. Samim tim programi za razvoj političkih sloboda, civilnog društva i ekološkog pokreta su takođe bili ugroženi.

Ekološki NVO pokret u Srbiji i Crnoj Gori sada pokušava da obnovi svoje programe. Prema podacima iz sprovedenih anketa i lokalnih projekata, aktivnosti ekoloških NVO-a su fokusirane na zaštitu ugroženih vrsta, akcije čišćenja, ekološku edukaciju, procenu uticaja na životnu sredinu, kao i širenje i razmenu informacija o životnoj sredini i umrežavanje. Trenutno u Srbiji i Crnoj Gori postoji oko hiljadu nevladinih organizacija od kojih je 130 orijentisano na životnu sredinu. Ekološke NVO predstavljaju najveću i najaktivniju grupu među nevladinim organizacijama u Srbiji i Crnoj Gori, koje u proseku imaju više aktivnih članova od ostalih organizacija u zemljama centralne i istočne Evrope (CEE).

Većina nevladinih organizacija u Srbiji i Crnoj Gori je veoma mlada: 80% je zvanično registrovana devedesetih godina. U proseku, polovina ekoloških NVO poseduje PC, fax ili štampač, a približno isti procenat ima pristup internetu.

Iako su okolnosti u protekloj dekadi učinile njihov rad daleko težim i komplikovanijim, Srpsko Crnogorske NVO su se pokazale dovoljno snažnim da nastave sa aktivnim radom. Sasvim razumljivo, njihov broj se smanjio ostavljajući samo najveće entuzijaste i manji broj "grassroots" organizacija. Snaga Srpsko Crnogorske ekološke NVO scene se najbolje pokazala kada je Kancelarija REC-a u Srbiji i Crnoj Gori započela aktivnosti u okviru Regionalnog programa obnove životne sredine jugoistočne Evrope (REReP), u koji su se uključile i mnoge nevladine organizacije. Do sada je održano šest skupova NVO-a u okviru REReP-a, od kojih su za šest meseci održana dva sastanka na nacionalnom nivou. NVO su same organizovale ove sastanke, pri čemu su učesnici birani prema kvalitetu, rezultatima i značaju njihovih aktivnosti. Decembra 2000. godine izabran je Nacionalni NVO predstavnik za REReP, a nakon toga i dva regionalna koordinatora: za centralnu Srbiju i Vojvodinu.